Učitavanje teksta¶

Programi koje smo do sada naučili da pišemo sadrže sve potrebne podatke u sebi i rade uvek na isti način. Kada nam je potrebno da program radi istu stvar sa drugačijim podacima, morali bismo da izmenimo sam program. Ovaj način može da bude sasvim odgovarajući kada su izmene u podacima male i nisu česte.

Drugi način da postignemo da naš program rešava raznovrsnije zadatke je da omogućimo unošenje podataka. Unošenje podataka u program tokom njegovog rada se vrši pomoću funkcije input(). Ova funkcija radi tako što čeka da korisnik programa otkuca nešto (i pritisne taster Enter), a onda kao rezultat vraća otkucani tekst.

Kada pokrenete ovaj program, da biste videli kako on radi otkucajte nešto i pritisnite Enter. Isprobajte isti program i u okruženju IDLE ili na sajtu repl.it.

Program radi kako je opisano, ali ovakvo ponašanje programa može da bude i zbunjujuće. Kada bi neko pokrenuo ovakav program u okruženju IDLE ne znajući da program očekuje podatke, moglo bi da mu izgleda kao da se računar blokirao jer se ništa ne dešava, a u stvari program samo čeka na ulaz sa tastature.

Da bismo pomogli korisniku da razume šta se od njega očekuje, možemo da koristimo i oblik funkcije input sa jednim tekstualnim argumentom, koji će biti ispisan kao uputstvo korisniku. Na primer:

Izbor oblika funkcije input koji ćemo koristiti zavisi od namene programa. Kada pišemo program u koji će podatke da unose drugi ljudi, koristimo oblik sa argumentom - uputstvom. Kada pišemo program samo sa svoju kratkoročnu (možda čak jednokratnu) upotrebu, tada nemamo potrebe za uputstvima i možemo da koristimo i oblik bez argumenata.

Pomenimo i to da u nekim od okruženja u kojima se program izvršava možemo da podesimo da program umesto sa tastature, učitava podatke sa nekog drugog mesta na kome smo te podatke unapred pripremili. Tada nema čekanja da podaci budu uneti, oni se učitavaju automatski i nema potrebe da se nekome ispisuje uputstvo (ono čak može i da smeta). Zato se u programima predviđenim za ovakvu upotrebu takođe koristi input naredba bez argumenata.

Učitavanje brojeva¶

Videli smo da funkcija input() vraća string (otkucani tekst). To znači da ukoliko nam je potreban podatak drugog tipa, treba da promenimo tip unetog podatka iz stringa u željeni tip. Promena tipa podatka se zove još i konverzija. Na primer ako želimo ceo broj, onda dobijeni tekst treba da pretvorimo (konvertujemo) u ceo broj. Evo kako se to radi u Pajtonu:

Funkcija int() tekstualnu vrednost pretvara u brojčanu (celobrojnu). Tako, naredbom n = int(s) u promenljivu n smeštamo celobrojnu vrednost i zato znak + u programu označava sabiranje celih brojeva. Sabiranje je dodato u program kao dokaz da je n zaista celobrojna vrednost (po rezultatu vidimo da se vrednosti sabiraju kao brojevi).

Pošto funkcija input vraća string, rezultat njenog rada možemo i direktno da prosledimo funkciji int. Tako izbegavamo upotrebu promenljive s i dobijamo nešto kraći program koji radi istu stvar:

Za realan broj samo umesto int treba pisati float, jer Funkcija float() tekstualnu vrednost pretvara u realan broj. Na primer, ako želimo da učitamo realan broj i ispišemo dvostruko veći broj, program može da izgleda ovako:

ili

Proverite šta se dešava u ova dva primera kada se ne unese broj nego tekst.

O konverzijama¶

Videli smo da kada se u stringu nalazi zapis celog ili realnog broja, taj string se može konvertovati u celobrojni, odnosno realni tip pomoću funkcija int(), odnosno float(). Obrnuto, celi i realni brojevi uvek mogu da se konvertuju u string. Za konverziju u string se koristi funkcija str().

Konverzija celobrojne vrednosti u realnu se vrši automatski kada je to potrebno, mada je dozvoljeno i da to uradimo i pozivom funkcije float.

Obrnuto, kada nam zatreba da konvertujemo realan broj u ceo, ta konverzija se ne dešava automatski (s razlogom) i nju treba da zadamo u programu pozivom funkcije int(). Prilikom konverzije realnog broja u ceo broj odbacuju se eventualne decimale realnog broja, što znači da je zaokruživanje uvek ka nuli. Drugim rečima, kada vrednost realnog broja x nije cela, int(x) je bliži nuli nego x.

Pitanja¶